Филозофски лавиринт
Филозофија
потиче од грчке речи
φιλοσοφία (чита се философија) и кованица је од речи филео што значи волети, тежити и софиа што значи мудрост, знање, те изворно значи љубав према мудрости, знању.
Лавиринт
потиче од грчке речи
λαβύρινθος (чита се „лабиринтос“) што значи „двосекла секира“, јер су по зидовима дворца биле на многим местима уклесане секире као својеврсни религијски амблеми. Пошто дворац карактерише замршена унутрашња структура, са мноштвом заплетених одаја, пролаза и ходника, реч лавиринт се постепено поистовећивала са компликованом грађевином у којој се може залутати. Лавиринт је грађевина у Кнососу, на острву Криту. По легенди то је био дворац краља Миноса, а у лавиринту је био затворен Минотаур.
ЛАВИРИНТ
Према форми, он представља сплет путева међу којима постоји само један којим се може доћи до средишта лавиринта или до његовог излаза. Митолошки, он представља грађевину уз коју је везан грчки мит о Тезеју:
Једно од објашњења лавиринта као симбола крије се управо у овом миту. Тезеј, Минотаур и лавиринт представљају однос скривеног и видљивог човека, његове позитивне и негативне потенцијале. Садржај мита представља још један аспект лавиринта: пут и процес хармонизовања човека, као и опасности које на том путу нужно сусреће. Форма лавиринта приказује људску психу и њену двојаку природу. Замршени сплет емоција, нагона, представа у којима живи Минотаур, чудовиште, анимални део психе. У исто време, лавиринт поседује и највеће богатство – средиште које у себи садржи људску бит, истинског човека; спој неба и земље - “више ја”.
Митски лавиринт представља стање психе којом влада Минотаур. Ту је приказана она страна психе која подстиче анималну природу човека и која у једном тренутку може постати самостални покретач људског деловања. Али, сам човек је онај који треба да одабере квалитет властитог живљења и због тога Тезеј, човек – херој у грчком миту, одлучује да убије Минотаура. Ова борба представља борбу између племенитог и профаног, добра и зла унутар човека. Обе стране су подједнако јаке и исход борбе је увек неизвестан. Смрт Минотаура значи смрт нижег бића у човеку. Тезејева победа ослобађа психу – лавиринт његовог негативног утицаја - представља победу човека над самим собом, унутрашње прочишћење, хармонизацију.
Али, Тезеј своју борбу није водио потпуно сам. Пут до средишта и излаза из лавиринта проналази уз помоћ нити конца који му поклања Аријадна. Она представља одраз Тезејевог завета Афродити – љубави. Љубав у овом аспекту не значи емоционални однос, већ представља животну снагу, феномен “чуда”, мудрост душе која води човека на путу остваривања властитог смисла. Следећи ову нит водиљу, из митског лавиринта излази нови човек, господар властите унутрашњости, онај који је дошао до властитог средишта и потчинио “вишем” своје “ниже ја”.
У Ничеовом лавиринту
170 година од рођења
Фридрих Вилхелм Ниче
(нем. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Рекен, 15. 10.1844 — Вајмар, 25. 8. 1900)
немачки филозоф, филолог и песник,
један од највећих модерних мислилаца и један од најоштријих критичара западне цивилизације, културе. Студирао је класичну филологију и кратко време радио као професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали филозоф Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит, а у приватном животу сестра Елизабет Ниче, Пол Ре и Лу Андреас Саломе.]Неретко, Ничеа означавају као једног од зачетника филозофије живота (Lebens-philosophie).
Ничеове мисли
Најбољи начин да се сваки дан започне добро јесте да при буђењу мислите не бисте ли тог дана барем једног човека могли обрадовати.
Чекати, бити стрпљив, то значи мислити.
Лакше се неке страсти сасвим одрећи, него у њој бити умерен.
Наше мане су наш најбољи учитељ.
Филозофија
потиче од грчке речи
φιλοσοφία (чита се философија) и кованица је од речи филео што значи волети, тежити и софиа што значи мудрост, знање, те изворно значи љубав према мудрости, знању.
Лавиринт
потиче од грчке речи
λαβύρινθος (чита се „лабиринтос“) што значи „двосекла секира“, јер су по зидовима дворца биле на многим местима уклесане секире као својеврсни религијски амблеми. Пошто дворац карактерише замршена унутрашња структура, са мноштвом заплетених одаја, пролаза и ходника, реч лавиринт се постепено поистовећивала са компликованом грађевином у којој се може залутати. Лавиринт је грађевина у Кнососу, на острву Криту. По легенди то је био дворац краља Миноса, а у лавиринту је био затворен Минотаур.
ЛАВИРИНТ
Према форми, он представља сплет путева међу којима постоји само један којим се може доћи до средишта лавиринта или до његовог излаза. Митолошки, он представља грађевину уз коју је везан грчки мит о Тезеју:
Једно од објашњења лавиринта као симбола крије се управо у овом миту. Тезеј, Минотаур и лавиринт представљају однос скривеног и видљивог човека, његове позитивне и негативне потенцијале. Садржај мита представља још један аспект лавиринта: пут и процес хармонизовања човека, као и опасности које на том путу нужно сусреће. Форма лавиринта приказује људску психу и њену двојаку природу. Замршени сплет емоција, нагона, представа у којима живи Минотаур, чудовиште, анимални део психе. У исто време, лавиринт поседује и највеће богатство – средиште које у себи садржи људску бит, истинског човека; спој неба и земље - “више ја”.
Митски лавиринт представља стање психе којом влада Минотаур. Ту је приказана она страна психе која подстиче анималну природу човека и која у једном тренутку може постати самостални покретач људског деловања. Али, сам човек је онај који треба да одабере квалитет властитог живљења и због тога Тезеј, човек – херој у грчком миту, одлучује да убије Минотаура. Ова борба представља борбу између племенитог и профаног, добра и зла унутар човека. Обе стране су подједнако јаке и исход борбе је увек неизвестан. Смрт Минотаура значи смрт нижег бића у човеку. Тезејева победа ослобађа психу – лавиринт његовог негативног утицаја - представља победу човека над самим собом, унутрашње прочишћење, хармонизацију.
Али, Тезеј своју борбу није водио потпуно сам. Пут до средишта и излаза из лавиринта проналази уз помоћ нити конца који му поклања Аријадна. Она представља одраз Тезејевог завета Афродити – љубави. Љубав у овом аспекту не значи емоционални однос, већ представља животну снагу, феномен “чуда”, мудрост душе која води човека на путу остваривања властитог смисла. Следећи ову нит водиљу, из митског лавиринта излази нови човек, господар властите унутрашњости, онај који је дошао до властитог средишта и потчинио “вишем” своје “ниже ја”.
У Ничеовом лавиринту
170 година од рођења
Фридрих Вилхелм Ниче
(нем. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Рекен, 15. 10.1844 — Вајмар, 25. 8. 1900)
немачки филозоф, филолог и песник,
један од највећих модерних мислилаца и један од најоштријих критичара западне цивилизације, културе. Студирао је класичну филологију и кратко време радио као професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали филозоф Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит, а у приватном животу сестра Елизабет Ниче, Пол Ре и Лу Андреас Саломе.]Неретко, Ничеа означавају као једног од зачетника филозофије живота (Lebens-philosophie).
Ничеове мисли
Најбољи начин да се сваки дан започне добро јесте да при буђењу мислите не бисте ли тог дана барем једног човека могли обрадовати.
Чекати, бити стрпљив, то значи мислити.
Лакше се неке страсти сасвим одрећи, него у њој бити умерен.
Наше мане су наш најбољи учитељ.